Da li znate šta je zapravo bitkoin i zašto danas svi pričaju o njemu


Kriptovaluta – poput bitkoina – je digitalna tj. virtuelna valuta koja može da se kupuje i prodaje onlajn. Tehnologija koja omogućava njeno funkcionisanje je takozvani blokčejn (blockchain), odnosno sistem kompleksnog kompjuterskog kodiranja i matematičkih jednačina (kriptografije) koji čine javni zapis svih novčanih transakcija. „Blokčejn je poput baze podataka u kojoj piše ko poseduje šta, slično registru“, kaže Vorik Erlank, menadžer za kriptovalute u Virtue Digital Assets. Blokčejn je takođe taj koji omogućava da se kupovina, čuvanje i prodaja kriptovaluta obavlja što je bezbednije moguće.

Sve je počelo 2009, kada je anonimna osoba (ili grupa ljudi) pod pseudonimom Satoshi Nakamoto stvorila bitkoin, da bi osam godina kasnije, u 2017, jedan bitkoin novčić dostigao vrednost od 20.000 dolara. Interesantno je da su milenijalci ti koji se najviše interesuju za bitkoin, a statistike pokazuju da ga čak jedna od četiri osobe revnosno investira. Ali kako – i zašto?



Zarada
Postoje tri glavna načina kako može da se zaradi na kriptovaluti: rudarenje, trgovina i ulaganje. Rudari imaju fensi kompjutere i zarađuju obradom/autentifikacijom kripto-transakcija. „U zamenu za to, bivaju plaćeni u kriptovaluti koju su otkrili. Oni takođe pomažu da se ova mreža održava sigurnom“, objašnjava Erlank.

Pošto vrednosti kriptovaluta umeju da osciliraju, takođe možete da zaradite novac ako rešite da trgujete njima, ili da pak ulažete u njih. „Postoji ograničena količina poznatih kriptovaluta“, dodaje Erlank. „Što je veća potražnja, to im više raste cena.“

Trgovina se vrši tako što kupite novčiće, a onda ih prodate baš u trenutku kada im cena skoči, zarađujući na razlici u ceni. A možete i da investirate, kupite kriptovalute kada im je niska cena, čuvate ih u svom posedu, nadajući se da će cena opet da im poraste.

Kako da ulažete
„Mnogobrojne menjačnice širom sveta prodaju kriptovalute“, kaže Šarin Ramdžu, generalni menadžer konsalting agencije za kripto i blokčejn tehnologiju Liquid Crypto-Money. Da biste kupili kriptovalutu, potrebno je da zamenite novac za kriptovalutu koju biste želeli, identično kao kada biste kupovali evre ili dolare. U Beogradu, na primer, postoji menjačnica za dve kriptovalute (bitkoin i lajtkoin). Takođe postoje i mnogobrojne onlajn menjačnice.

Da bi se zaradio novac, caka leži u tome da kupite kriptovalute kada su jeftine, a onda ih prodate kada im cena poraste. Njihove vrednosti variraju i menjaju se iz sekunde u sekundu, tako da ako želite da zaradite trebalo bi da pratite pomno kako oscilira vrednost vaše valute i da budete spremni da brzo reagujete. Takođe, ne postoji nikakva garancija da ćete se obogatiti preko noći, naprotiv, može da se desi da vrednost vaše valute odjednom opadne, bez ikakve prethodne najave.

Postoji aplikacija
Mnoge menjačnice imaju i svoje aplikacije koje vam pomažu da pratite vrednost prodatih novčića. Neke su i besplatne, poput Blokcfolio aplikacije koju možete da skinete sa Google Playa, a koja vam dozvoljava da pratite različite valute i njihove vrednosti.

Pazite se
Za razliku od akcija i deonica, kriptovaluta se ne temelji na nečemu što postoji u stvarnom životu. Njena vrednost počiva na samo jednoj stvari – percepciji. Ako puno ljudi želi i koristi kriptovalutu, to (i isključivo to) joj daje vrednost.

Igor Rodionov iz Advancement Investment Services kompanije upozorava da morate da budete vrlo obazrivi ako se odlučite da ulažete u kriptovalute. Njihova vrednost zavisi od ljudske kapricioznosti, što određivanje njihovih vrednosti čini izuzetno teškim. Takođe napominje da su izrazite oscilacije, kao i veliki porast koji je bitkoin doživeo, vrlo slični padu tržišta u stvarnom životu.

Povrh svega, sve što je u digitalnom obliku podložno je hakerskom napadu, tako da hakeri zaista mogu da ukradu vašu kriptovalutu. Zato bi trebalo da se postarate da imate dobru kompjutersku zaštitu, kao i da vam je virtuelni novac siguran u onlajn novčaniku.

Kada je u pitanju čuvanje valute, Erlank predlaže tri načina. „Možete da kupite kriptovalutu, a potom je ostavite na sajtu menjačnice. Ovo je najlakši način, ali takođe i najpodložniji hakovanju.“ Neke menjačnice su prilično sigurne, a nude i mogućnost nadoknade u slučaju hakerskog napada. Trebalo bi da proverite da li je to slučaj i sa menjačnicom koju vi koristite, kao i uslove zaštite koje nude. „Takođe možete da prebacite kriptovalutu u digitalni novčanik ili na svoj računar – ali u ovom slučaju vaš kompjuter mora da bude zaštićen“, kaže Erlank.

Možda je najsigurniji oblik novčanika hardver novčanik, nešto poput USB-a, ali oni umeju da budu skupi (cene se kreću od oko 100 evra), plus ih treba softverski podesiti i zaštititi.

Sve su češće prevare u formi crowdfundinga koje nude da se uloži novac u novostvorenu valutu (ICO – initial coin offerings) tvrdeći da će se osobi koja uloži novac na samom početku to isplatiti kasnije, da bi naposletku „osnivač“ nestao sa uloženim novcem. Zato je najsigurnije da ulažete isključivo u poznate valute/menjačnice. Pošto je kriptovaluta nedavno nastala, još ne postoji zakon koji bi mogao da vas zaštiti. Neruška Boven, specijalista za primenu zakona u oblasti tehnologija, kaže da, pošto ne postoji regulativa, „nemate kome da se požalite ako nešto ne ide kako treba“.

Postoji mnogo razloga za ulaganje
Za mnoge investitore veliki bonus, kada je u pitanju kriptovaluta, jeste taj što je kriptovaluta decentralizovana (ne poseduje je, niti je kontroliše, jedna uprava). To je razlog zašto 65% milenijalaca radije bira kripto bankarstvo u odnosu na tradicionalno, kaže kompanija Blockchain Capital, jer veruju da više zarađuju od bitkoin investicija, kao i da je njihov novac sigurniji. Ova decentralizacija vas odvaja od banaka što je dobro ako se bojite još jednog perioda recesije ili ne verujete institucijama. Takođe, kriptovalute imaju istu vrednost bilo gde u svetu. „Moguće je da će kriptovalute da promene način poslovanja širom sveta“, kaže Boven. „Nema potrebe da menjate valutu kada putujete, a i ne morate da plaćate transakcionu proviziju kada šaljete novac preko granice.“

Plus, zaista možete da zaradite mnogo novca. Na primer, Šarin Ramdžu kaže da je od svoje prve investicije, koja je bila oko 200 evra, zaradila preko deset puta više, odnosno oko 2.500 evra.

A porezi?
„Poreske službe još ne znaju kako da tretiraju kriptovalutu“, kaže Erlank. Takođe još ne znaju ni kakav će biti uticaj kriptovaluta na poreze. Erlank doduše preporučuje da se prema kriptovalutama ponašate kao prema regularnoj imovini koju kupujete i prodajete da biste zaradili, i dodaje: „Ako planirate da kupujete kriptovalute ili da ulažete u njih, najbolje bi bilo da pričate sa poreskim stručnjakom.“ I čuvajte sve dokaze o transakcijama jer su važni kada je u pitanju poreska prijava.

Da li sve ovo zvuči previše lepo da bi bilo istinito?

Kada je u pitanju bilo koja forma trgovine ili investiranja, trebalo bi podrobno da istražite materiju, što važi i za kriptovalute. Ako zvuči previše lepo da bi bilo istinito, najverovatnije i jeste. Zato, uvek isključivo ulažite novac koji ste spremni da izgubite. Možda zaista možete da zaradite veliku sumu novca, ali ništa nije vredno kockanja sopstvenom životnom ušteđevinom.
srecnazena.com

@zdravlje_i_ljepotain