Zašto je muzika dobra za vaše mentalno zdravlje?


Muzika nam pomaže da životu damo smisao i daje nam emotivno olakšanje, reči su muzičkog terapeuta Lize Mekdonald. A ovo je mesto na kome ćemo diskutovati zašto terapija muzikom - jednom od najmalađih medicinskih pristupa, kao i pomoćnim sredstvom u psihoanalizi - može biti za vas.

Kako mislite muzika?
Drhtavica i naježena koža dok slušate muziku utvrđeni su kao način koji dovodi do otpuštanja dopamina, kaže Kobi Svart sa University of Pretoria’s Department of Music. Dopamin funkcioniše po sistemu zadovoljstvo - nagrada i obično se aktivira tokom jela, seksa i pod dejstvom određenih lekova. Muzika je akustični stimulans sa istim efektom. „Svi imamo muzičke veštine i instinkte“, objašnjava Mekdonald. „Pomislite samo na sve te muzičke elemente - ton, visinu tona, tempo i jačinu - našeg vokalnog izražavanja poput smejanja, uzvikivanja, plakanja i govora.“ Zbog toga se muzika često i koristi kao disciplina kliničke psihologije. Terapija muzikom je primena različitih muzičkih tehnika - od komponovanja do improvizacije - za upravljanje mentalnim zdravljem. „Na sesiji muzičke terapije, terapeut će koristi muziku da bi obezbedio siguran prostor za neverbalne emocije“, kaže Mekdonald. „Ovo je slično onome što se dešava verbalno na terapiji kod psihoterapeuta.“



Kako funkcioniše?
„Terapeuti koje bave brigom o mentalnom zdravlju uz pomoć muzike nailaze na sve više ljudi koji su zainteresovani za jedan vid terapije u kome se zaobilazi racionalno razmišljanje. To je razlog zašto je ovaj kreativan pristup GIM (Guided Imagery and Music), i moćna terapija, usmeren na muziku i slike veoma efikasan“, kaže Svort.Muzikoterapija takođe može imati objašnjenje na to kako muzika zaista utiče na mozak. Muzika je fenomen koji podstiče rad najznačajnijih delova nervnog sistema, što znači da je mozak kompletno angažovan i aktivan“, kaže Mekdonald.

„Muzika je sistem u kome se vibracije prevode u zvuk, koji dalje formira novi oblik i strukturu poput jedne pesme. Posedujemo emocionalni, psihički i fizički odgovor na ove forme i pridajemo im značenje.“ Kroz improvizaciju, komponovanje, analizu teksta, pokret i slušanje muzike vi u stvari komunicirate o tome kako se osećate i pružate terapeutu uvid u svoje emocionalno stanje. Terapeuti koji leče muzikom naučeni su da osluškuju muzikalna, emocionalna i relaciona svojstva i pronađu u kakvoj su vezi sa pacijentom.

Da li je efikasna?
Karen Dekok, muzički terapeut, kaže: „Urođene reakcije na muziku postoje kod svih ljudi. Svi reagujemo na ritam, melodiju i harmoniju, bez obzira na fizičku ili mentalnu nesposobnost, povredu ili bolest.“

Organizacija Cochrane Library uradila je devet studija o efektima koje muzikoterapija proizvodi i to na osnovu reakcija više od 400 ljudi. Studije porede muzikoterapiju sa klasičnom psihoterapijom i prave razliku između dva pravca muzikoterapije: aktivne (u kojoj se peva ili svira) i pasivne (u kojoj se muzika sluša). Zaključak? Muzikoterapija kombinovana sa psihoterapijom je efektnija od psihoterapije same za sebe. „Terapija muzikom se čini kao dobar način koji smanjuje simptome depresije i anksioznost i pomaže u poboljšanju funkcionalnosti u poslu, fizičkim aktivnostima i vezama sa drugim osobama)“, navode studije.

Koji je vaš tip terapije?
Analiza teksta
Psihoterapija se odvija kroz dijalog sa stručnim terapeutom, a razgovor o rečima pesme bolje približava osećanja koja je nekada teško izraziti verbalno u komunikaciji. Umesto uobičajnog dijaloga, vi se ohrabrujete da analizirate tekstove pesama prema vašem unutrašnjem osećaju. Muzički terapeut Moli Voren kaže da se tematika tekstova može primeniti takođe i na prepreke u vašem životu. Svi imamo pesmu u kojoj smo se pronašli i kojoj smo zahvalni - a analiza teksta pruža mogućnost identifikacije sa tekstom koji može biti u korelaciji sa vašim životnim iskustvom.

Kreativni pristup terapiji (iliti Nordof-Robins metoda)
„Sesije sadrže muziku koju proizvode instrumenti poput zvečki i malih bubnjeva“, objašnjava terapeut Karen Stjuart. „Terapija počinje pozdravnom pesmom da bi ohrabrila svakog pacijenta. U jednom trenutku stvaramo i pišemo pesme da bismo iskazali emocije, a u drugom pevamo poznatu numeru da bismo ublažili tegobu anksioznosti. Upotreba pesama, pokreta, pevanja, igranja, slikanja, pisanja, pravljenja umetnosti, improvizacije i razgovora neke su od mogućih opcija. Takođe, pesma za kraj je princip koji pomaže da završite sa terapijom na pravi način.“



Tekstopisac
„Preuzimanje autorskih prava na reči pesama dozvoljava pacijentu da ispriča svoju priču“, kaže Voren. „Svako može da napiše tekst koji odražava njegovo životno stanje i da izabere instrumente i jačinu zvuka koji najbolje opisuju neku situaciju. Ovo može biti put validnog potvrđivanja emocija i izgadnja sopstvenog samopouzdanja.“

Metod oslikavanja i slušanje muzike
„Helen Boni razvila je oblik muzičke terapije koji je korišćen za ljude sa emocionalnim i psihološkim poteškoćama. Boni ga opisuje kao proces u kome se sve zapravo dešava tokom slušanja muzike.“ Ključni koraci: Postaviti svoja očekivanja od terapije i na početku odvojiti vreme za opuštanje.

Muzičko putovanje i razgovor
Dok muzika svira, vi opisujete osećaj rečima i slikovito dok vas terapeut sve vreme sluša i navodi.

Crtanje mandale
Mandala je apstraktni crtež čiji je osnovni princip krug i praksa je u okviru budizma i hinduizma. Crtanje mandale često se koristi u lečenju i tehnikama meditacije. Posle muzičkog putovanja, dobijate zadatak da nacrtate svoju mandelu, odnosno po slobodnom izboru iscrtate i popunite krug na parčetu papira. Razgovoz za kraj Razmišljate o svom crtežu i muzičkom putovanju dok pričate sa terapeutom i povezujte ga sa svojim životom.

Metod Dalkroz (ilti Dalkrozova harmonija)
Ovo je metod koji uključuje zahvalnost, trening za čulo sluha (povezivanje zvukova koje čujete sa notama, skalama i akordima) i improvizaciju, na isti način kao što koristite svoje telo kao instrument, slušajući ritam pesme i izražavajući ga plesom i pokretom. Takođe se koristio da bi pomogao pacijentima koji imaju HIV-Aids dijagnozu i onima koji su preživeli neku vrstu traume.

Pronađite terapeuta
Terapiji se možete priključiti i onlajn i na isti način pronaći odgovarajućeg terapeuta. Odlično mesto za početnike je veb stranica Australian Music Therapy (Austmta.org.au), koja poseduje listu sertifikovanih muzičkih terapeuta.

Uradite kod kuće
„Benefit od slušanja muzike po našem izboru od 10 do 20 minuta dnevno oseća svako, kao i mogućnost da sa tim osećajem radite šta god poželite.“ To može biti meditacija, relaksacija ili jednostavno mirovanje uz muziku; igranje, crtanje ili komponovanje, dozvoljavajući muzici da nam pruži energiju, nove ideje ili motivaciju. „Za meditaciju izaberite muziku koja vas umiruje, slušajući je dok vežbate duboko disanje“, kaže Barbara Reur, ekspert u muzičkom velnesu. Za upravljanje bolom, potražite muziku koja će vas fokusirati samo na stvari koje su vam prijatne. I ne budite strogi prema sopstvenim vokalnim sposobnostima ili isfrustrirani ako pravite greške dok svirate na nekom od instrumenata. Poenta je da se prepustite.
cosmopolitan.rs

Nema komentara:

Objavi komentar

@zdravlje_i_ljepotain